Sve što treba da znaš o studiranju arhitekture i prijemnom ispitu

Pitanje "Da li da studiram arhitekturu?" jedna je od najčešćih dilema među maturantima i onima koji planiraju da nastave školovanje. Ova struka, naizgled puna kreativnosti i stvaralaštva, privlači mnoge, ali je takođe okružena brojnim neizvesnostima. Ako i ti razmišljaš o tome da studiraš arhitekturu, verovatno te zanima kako izgleda prijemni za arhitekturu, kakve su pripreme za prijemni neophodne, i kakve su poslovne perspektive nakon završetka fakulteta. Ovaj članak će pokušati da pruži sveobuhvatan odgovor na tvoja pitanja, koristeći iskustva onih koji su već prošli ovaj put.

Prijemni ispit - Prva i najveća prepreka

Bez obzira na to koliko si talentovan ili koliko želiš da studiraš arhitekturu, prvi korak je uvek položiti prijemni. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžet. Zato je priprema za polaganje prijemnog od suštinskog značaja.

Šta se tačno polaže na prijemnom za arhitekturu? Tradicionalno, prijemni ispit se sastojao od testova koji proveravaju različite sposobnosti: shvatanje prostora, razumevanje i logičko zaključivanje, predstavljanje oblika u prostoru, procenu imaginacije i umeće sinteze i komponovanja. Ovo se često praktično manifestovalo kroz slobodoručno crtanje, matematičko-prostorne testove, a nekada i kroz poznavanje istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog može menjati, pa je ključno da se direktno informišeš na fakultetu koji planiraš da upišeš.

Kako se onda adekvatno pripremiti za prijemni? Gotovo svi koji su uspešno polagali prijemni ističu da su pripreme za arhitekturu bile neophodne. Pripreme se obično organizuju u trajanju od jedne do dve godine, a mogu biti kako na samom fakultetu, tako i kod privatnih pripremača. Cilj ovih priprema je da te sistemski uvedu u način razmišljanja i veštine koje će biti potrebne na ispitu. Kako kažu oni koji su prošli kroz to: "Nijedna informacija ti nije na odmet". Pored formalnih priprema, važno je i samostalno vežbati, naročito crtanje, kako bi se razvila preciznost i osećaj za proporcije.

Da li je talent presudan?

Jedno od glavnih pitanja je koliko je talent neophodan za upis i studije. Mišljenja su podeljena. S jedne strane, mnogi veruju da "ako imaš dovoljno talenta, nema razloga da ne upišeš arhitekturu". Talenat se ovde najčešće ogleda u prostornom osećaju, kreativnosti i sposobnosti vizuelizacije. Međutim, sa druge strane, postoji i mišljenje da se mnogo toga može nadoknaditi mukotrpnim radom i dobrim pripremama. "Spremanjem za ispit mesecima se stvarno može puno napredovati", primećuje jedna diplomirana arhitektkinja. Dakle, iako je talent veliki plus, upornost i rad su podjednako važni, ako ne i važniji, za uspeh na prijemnom za arhitekturu i tokom celih studija.

Kako izgledaju studije arhitekture?

Ako uspeš da položiš prijemni i upišeš fakultet, sledi put koji je podjednako inspirativan i zahtevan. Studije arhitekture nisu tipičan akademski put. One zahtevaju konstantan angažman, kreativan rad i veliku količinu vremena. Kako jedan student ističe: "Studije nisu teške u smislu bubanja, svi koji su to upisali imaju smisla za to... ono na šta moraš da se pripremiš jeste da te studije zahtevaju vreme, tj. konstantan rad."

Dnevnici studenata arhitekture ispunjeni su projektima, crtanjem, izradom maketa i učenjem različitih softvera kao što su AutoCAD, 3ds Max, ArchiCAD i Photoshop. Za razliku od drugih fakulteta gde se znaje prikuplja tokom semestra i ispituje u ispitnim rokovima, na arhitekturi se rad odvija kontinuirano. Često se dešava da studenti provode noći u ateljeima radeći na svojim projektima. Ovo je normalan deo procesa i onima koji istinski vole ovu struku ne predstavlja preterani teret, već izazov koji rado prihvataju.

Finansijski aspekt studiranja takođe je važan. Samofinansirajući smerovi su često skuplji od proseka, a pored školarine, studenti moraju da budu spremni i na dodatne troškove za materijal za makete, štampu projekata i slično. Ipak, oni koji su na budžetu imaju značajno olakšanje.

Šta nas čeka nakon diplome? Ima li posla za arhitekte?

Ovo je verovatno najkritičnija tačka kada je reč o studiranju arhitekture. Tržište rada u Srbiji za arhitekte je teško. Kako jedna ispovest pokazuje: "Završila sam arhitektonski fakultet u julu 2010. godine i od tada tražim posao." Mnogi diplomirani arhitekti suočavaju se sa istim izazovom - niskim početnim platama, ograničenim brojem radnih mesta i često potpunom nezainteresovanošću poslodavaca da zaposle nekoga bez iskustva.

Međutim, nije sve tako crno. Postoje i pozitivna iskustva. Ključ uspeha često leži u snalažljivosti, strpljenju i spremnosti da se radi i napreduje. "Pripravničke plate jesu male, ali ako radiš i to dobro, i one rastu", primećuje jedan diplomirani inženjer arhitekture. Pored toga, mnogi arhitekti pronalaze alternativne puteve - otvaraju sopstvene biroe, specijalizuju se za enterijer ili pak odlučuju da svoju karijeru nastave u inostranstvu. "Ako si snalažljiva i hrabra, preporučujem ti da kada diplomiraš, potražiš posao u inostranstvu", savetuje jedna arhitektkinja koja je svoju karijeru nastavila u Beču.

Ono što je važno shvatiti jeste da završetak fakulteta nije kraj, već početak novog učenja. Praksa i sticanje iskustva su od presudnog značaja. Upoznavanje sa aktuelnim softverima, praćenje trendova u struci i građenje mreže kontakata mogu znatno da povećaju šanse za zapošljavanje.

Visoka arhitektonska škola kao alternativa?

Za one koji se plaše visokog proga na fakultetu ili koji traže praktičniji pristup obrazovanju, Visoka građevinsko-geodetska škola (smer arhitektura) može biti dobra alternativa. Neki smatraju da ovakav tip školovanja pruža bolje praktično znanje i veću spremnost za tržište rada odmah po završetku. "Pored visoke idem na praksu... kad je video da se razumem u geodeziju i tako neke stručne predmete, znaš koliki sam plus dobila", ističe jedna studentkinja. Međutim, važno je istražiti i uporediti programe i perspektive oba pravca pre donošenja konačne odluke.

Zaključak: Da li je vredno?

Na početku smo postavili pitanje: "Da li da studiram arhitekturu?". Odgovor, kao i uvek u životu, nije jedinstven. Studiranje arhitekture je pre svega poziv. Zahteva ogromnu posvećenost, strpljenje, finansijska ulaganja i spremnost na odricanje. Nije put za svakoga.

Međutim, oni koji istinski vole ovu struku i koji su spremni da se bore za svoj san, retko kada se pokaju. "Bez obzira na to što još uvek tražim posao, sa prosekom preko 9, nemam vezu... nijednog trenutka se nisam pokajala što sam upisala arhitekturu jer to stvarno volim", završava jedna od ispovesti.

Ako osećaš da je arhitektura nešto što te ispunjava, što voliš da stvaraš, da crtaš i da prevodiš svoje ideje u stvarnost, onda je to put koji vredi krenuti. Pažljivo se pripremi za prijemni za arhitekturu, istraži sve mogućnosti priprema za prijemni, budi realan u pogledu svojih talenata i mogućnosti, i budi spreman na dug i naporan, ali i izuzetno ispunjavajući put koji te čeka. Srećno na polaganju prijemnog!